11. јануар 2018.

АЈГИР

Црни ајгир њишти сева,
зрака блиста на зубима,
сјајне длаке јури грива,
земљу копа копитима.

Рже јарна млада сила,                                
сапи дрхте – прићи нико
не сме близу – груди крила,
њушка пена, ватра око.

Ноздрве се шире влажне,
сунце на бес сјаје сипи.
Ласо баце руке мирне.   
Кроте снагу! Ваздух кипи!

Њишти ајгир, небу сеже,
ломи ваздух десном ногом,
ал' врат уже снажно стеже.
Напокон је улар питом!

Јануар 2018.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић