МИЉЕНИЦЕ

Жуди мисао жеље сложене 

Жарне, мелемне, а одложене  

Мирују тајне, скрите бесане  

У повесмо су душе уткане.

  

Смеши се жеља с кистом у руци –

Насликај снове, живот обуци  

Лутања душе нек платно таји

Празнину светлом шарај и поји.

 

Тихо ми жеља поезија пева –      

Запиши мени шта душа снева  

Упали ноћи, рану отвори

Умор мисли у стиху одмори.                                                  

  

Кад миљенице несташно горе

И помилују пламеном боре

Распусни танго поноћни плане

И сплете живе у валцер дане.